San, za mene je ovo sve bio jedan veliki san! Grad koji je pre moje prve posete predstavljao u mojoj glavi Meku za švercere, lopove, trgovce, pokazao je svoje pravo lice i preneo mi najlepše reči koje sam vratio u moj grad.
Istanbul, neću predstaviti kao grad na dva kontinenta, to svi već znamo, već onakvim kakvim ga većina nas i ne poznaje. Istorijski udžbenici nas nisu pustili da uđemo u dubinu svega i otkrijemo da to nije samo grad u kome se dogodio raskol hrišćanskih crkvi, potpisivani mirovni sporazumi, vođeni ratovi, sedište sultanata. Grad koji živi 24h, mesto na kome brzina meri čovekov život, ali i onaj u kome možemo da osetimo istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost. Istanbul, koji nije ni na istoku ali ni na zapadu. Mesto koje opisujem kao mog učitelja u osnovnoj školi koga sam pokušao da gađam kredom. Čovek koji gleda sa četiri oka, dva na glavi i jednim na leđima. Pogled i na istok i na zapad. Ogromni čovek koji uživa na Bosforu, čekajući nove brodove koji se približavaju njegovom gradu. Kolektivni centar koji svakoga dana primi milione usamljenika i čudaka zainteresovanih za otkrivanje jedne nove vrste života. Ta vrsta je specifična i zove se Istanbul...