Grad je do danas promenio tri puta ime, sve dok turska vlada nije izdala zvaničan dekret 1930. godine u kome zahtevaju da se grad naziva Istanbul, a na drugim jezicima takođe da ga nazivaju tim imenom. Iako je menjao nazive grad, u njemu su opstajali najveći spomenici kulture, Aja Sofija, džamija Sultan Ahmet, najstarija pijaca, tj. bazar na svetu, Kapali Carsi( Kapali Čaršija) i ostali. Prekoputa prva dva znamenja nalazi se i hipodrom koji je primao oko 30. 000 ljudi i bio centar sportskih aktivnosti grada. Grad kontrasta, jer se takođe mogu videti različite vere, koje su u ovom gradu dozvoljene i podržavane od strane vlasti. Hrišćanstvo je razvijano u ovom gradu, a njega je promovisao Konstantin VI, koji je grad koristio radi svojih ličnih interesa. 1453. godine Istanbul pada u ruke Osmanlija, koji su uspeli da sačuvaju kulturu iz tog perioda, a da Aja Sofiju pretvore u džamiju, a da gradu donesu šarm istoka koji i danas može da se primeti na svakom koraku.
Grad se snabdevao vodom preko rezervoara koja je dolazila preko akvadukta iz obližnjeg jezera, udaljenog 30km daleko od grada. Naziv tog jezera je bilo „Beogradsko jezero“, koje je dobilo ime po svojim čuvarima koji su bili sa naših prostora. Rezervoar za vodu se nalazi u centru grada, i svaki odlazak na njega predstavlja jedno strahopoštovanje prema Osmanlijama koje su ga napravile i uredile. Najvećoi graditelj Istanbula je bio Mimara Sinan.
Dolazak u Istanbul se ne može zamisliti bez posete ovim znamenjima koja su donekle i menjala sudbinu ovog grada.