San, za mene je ovo sve bio jedan veliki san! Grad koji je pre moje prve posete predstavljao u mojoj glavi Meku za švercere, lopove, trgovce, pokazao je svoje pravo lice i preneo mi najlepše reči koje sam vratio u moj grad.
Istanbul, neću predstaviti kao grad na dva kontinenta, to svi već znamo, već onakvim kakvim ga većina nas i ne poznaje. Istorijski udžbenici nas nisu pustili da uđemo u dubinu svega i otkrijemo da to nije samo grad u kome se dogodio raskol hrišćanskih crkvi, potpisivani mirovni sporazumi, vođeni ratovi, sedište sultanata. Grad koji živi 24h, mesto na kome brzina meri čovekov život, ali i onaj u kome možemo da osetimo istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost. Istanbul, koji nije ni na istoku ali ni na zapadu. Mesto koje opisujem kao mog učitelja u osnovnoj školi koga sam pokušao da gađam kredom. Čovek koji gleda sa četiri oka, dva na glavi i jednim na leđima. Pogled i na istok i na zapad. Ogromni čovek koji uživa na Bosforu, čekajući nove brodove koji se približavaju njegovom gradu. Kolektivni centar koji svakoga dana primi milione usamljenika i čudaka zainteresovanih za otkrivanje jedne nove vrste života. Ta vrsta je specifična i zove se Istanbul...

Istanbul se nalazi u Turskoj i nekada je bio sedište i glavni grad osmanskog carstva, ali usled raspada i sveukupne depresije u turskom narodu, centar zemlje je postala Ankara. U gradu je danas registrovano oko 12 miliona ljudi, ali procene kažu da u gradu živi oko 17 miliona . Od ulaska do izlaska iz grada ima oko 120 km, što ga čini jednim od najvećih u svetu po površini ali i po broju stanovnika.
Evropski deo grada čini nekoliko opština, koje predstavlju neverovatan kontrast. Dok na jednom delu prolaze skupoceni automobili, doterane devojke i bogati mladići na drugom njihovi vršnjaci vuku rikše na leđima prevozeći robu i sklapajući posao vikanjem i pevanjem. Ljudi žure ali i pored te silne žurbe uspevaju da komuniciraju sa prijateljima i iskoriste svaki slobodan minut kako bi proćaskali sa nekim na ulici. Engleski im nije blizak van turističke sezone, jer ga tada naprasno zaborave, tako da ako planirate da se zaputite u ovaj grad obavezno kupite plan grada odmah po dolasku.
Fudbal je postao deo kulture i obavezna stvar svakog građanina ove zemlje, ali pogotovo i ovog mesta u kome žive tri najveća kluba u celoj zemlji. Srešćete mnoge na ulici kako čitaju Gazete sport, i prepiru se sa svojim prijateljima oko subotnjeg derbija. Turci i Istanbulci žive za fudbal.
Već posle nekoliko sati, osećao sam se kao da sam u svom gradu iako mi se nešto slično nije desilo pri prethodnim obilascima ove zemlje i drugih mesta. Istanbul ima svoj način života koji se razlikuje od Turske i koji je nešto posebno. Ovo je grad u kome uspevaju jaki, a ako niste spremni za njega pokazaće vam svoju lošu stranu i oterati vas nekim od mnogobrojinih puteva.
„Svi putevi vode u Rim“ je jedna velika laž. Istanbul će vas primiti i sa kopna, i sa mora i iz vazduha. Svi putevi vode u Istanbul, što pokazuje da je to grad koji spaja istok i zapad i u kome možete da ostetite i Aziju.
Azijska strana je brdovita, i ako niste u kondiciji predstavljaće veliki problem pri obilasku. Treba napomenuti da ovde žive ljudi koji se razlikuju od onih u drugom delu grada. Takođe ovde su cene niže i veća je mogućnost posetiti neku od tradicionalnih pijaca koje su jedan od mnogobrojnih simbola Istanbula. Videti tek ulovljenu ribu koju svaki čas trgovci polivaju morskom vodom čekajući prve kupce u šest sati ujutro uz zvuk hodže i sunčevih zraka koji promanjaju minarete i mnogobrojne zgrade.

Grad je do danas promenio tri puta ime, sve dok turska vlada nije izdala zvaničan dekret 1930. godine u kome zahtevaju da se grad naziva Istanbul, a na drugim jezicima takođe da ga nazivaju tim imenom. Iako je menjao nazive grad, u njemu su opstajali najveći spomenici kulture, Aja Sofija, džamija Sultan Ahmet, najstarija pijaca, tj. bazar na svetu, Kapali Carsi( Kapali Čaršija) i ostali. Prekoputa prva dva znamenja nalazi se i hipodrom koji je primao oko 30. 000 ljudi i bio centar sportskih aktivnosti grada. Grad kontrasta, jer se takođe mogu videti različite vere, koje su u ovom gradu dozvoljene i podržavane od strane vlasti. Hrišćanstvo je razvijano u ovom gradu, a njega je promovisao Konstantin VI, koji je grad koristio radi svojih ličnih interesa. 1453. godine Istanbul pada u ruke Osmanlija, koji su uspeli da sačuvaju kulturu iz tog perioda, a da Aja Sofiju pretvore u džamiju, a da gradu donesu šarm istoka koji i danas može da se primeti na svakom koraku.
Grad se snabdevao vodom preko rezervoara koja je dolazila preko akvadukta iz obližnjeg jezera, udaljenog 30km daleko od grada. Naziv tog jezera je bilo „Beogradsko jezero“, koje je dobilo ime po svojim čuvarima koji su bili sa naših prostora. Rezervoar za vodu se nalazi u centru grada, i svaki odlazak na njega predstavlja jedno strahopoštovanje prema Osmanlijama koje su ga napravile i uredile. Najvećoi graditelj Istanbula je bio Mimara Sinan.
Dolazak u Istanbul se ne može zamisliti bez posete ovim znamenjima koja su donekle i menjala sudbinu ovog grada.

Istanbulski univerzitet je jedan od najstarijih na svetu, i počeo je sa radom još 1453. godine. U 19. veku otvoren je i Tehnički Univerzitet, što je dokaz da su Osamnlije vodile računa i pratile naučna i tehnička dostignuća u svetu. Na ova dva univerziteta obrazovale su se turkse najeminentnije ličnosti i većina bivših i sadašnjih političara, kao i naučnika.
Sem ova dva univerziteta postoje i Britanske i Američke škole, u kojima se uči po zapadnom sistemu obrazovanja, na engleskom i ostalim jezicima.
Život mladih u Istanbulu ide iz krajnosti u krajnost. Dok na Etileru, devojka u Cavalli haljini ispija sa svojim drugom kafu, i uživa u pogledu na Bosfor, na drugom kraju grada mladić se usled nemaštine, oskudno odeven bori da bi preživeo i obezbedio svoju porodicu. U Istanbulu je nezaposlenost ogromna, oko 2 miliona ljudi i većina porodica se oslanja na mlađe članove koji odlaze na rad i donose svojoj porodici preko potreban novac za preživljavanje, jer je život u ovom gradu izuzetno skup.
Noćni život je bogat, a najpoznatiji noćni klub je Reina. Smešten je na obali pored mora, na mestu odakle se pruža prelep pogled na Bosfor i most. Jedina mana ovog kluba je to što je namenjen onima sa dubokim džepom, jer sam ulazak u njega košta 60 Euro. U njemu su gostovali najbolji DJ, a neki od redovni gosti su ima fudbaleri, vozači Formule 1 i mnogi političari sakriveni iza svog obezbeđenja. U gradu se nalaze i mnogi kafei, a pored citadele Galata se nalazi ulica uređena u francuskom stilu, sa kafićima koji dišu duhom Pariza. U ulici možete primetiti devojke obučene po poslednjoj francuskoj modi, koje ulaze u skupocene automobile

U Istanbulu nailazimo na ogromne gužve u saobraćaju. Iz tog razloga gradske vlasti su odlučile da saobraćaj pokrenu i na vodi, pomoću brodića koji prevoze ljude sa jedne na drugu stranu obale i pomoću metroa koji je jedan od najdužih i najbržih u svetu. Taxi je izuzetno skup i treba ga izbegavati jer često može da se dogodi da vas taxisti iz razloga što ste turista „oderu“.
U gradu se takođe nalaze i delovi grada u kojima žive ljudi sa naših prostora, koji su se još 60ih godina doselili u potrazi za boljim životom. Ti delovi grada su Bajrampaša i Tuzla koja je dobila ime po istoimenom gradu u Bosni. Danas u njima živi oko 130.000 ljudi od kojih većina govori srpski jezik i ponosna je na svoje poreklo.
Najveća opština je Šišli u kojoj živi 6 miliona ljudi, a veličine je Beograda. Ostale veće opštine su Taksim, Zeytinburnu i Bešiktaš, na kome je živeo Kemal Ataturk, i na kojoj je smešten istoimen fudbalski tim, za koji je navijao otac Turske. Pored stadiona se nalazi i njegova ogromna palata, Dolmabahce, za čiji je obilazak potrebno izdvojiti jedan ceo dan.

Ovo je samo deo onoga što sam mogao da napišem, jer Istanbul će za svakog od nas pa i samog Istanbulca ostati večna misterija! Postoji izreka: „Ako želiš da upoznaš Istanbul, za to će ti trebati 20 godina!“. Iz mog ličnog ugla ne smete propustiti akvadukt, najbolji chees cake, nargile sa ukusom dinje, crni čaj, cenkanje na Kapali Čaršiji, Misir Čaršiju, Sarajevski ćevap kod Raifa, večeru na Ulusu i... jednostavno ne smete propustiti priliku da posetite Istanbul